Javne investicije u Srbiji iznose više od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda i najveće su u odnosu na ta ulaganja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a tako visoke stope su retke i u svetu. Građani nemaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih projekata, cene se slabo ili nikako obrazlažu, a odabir prioriteta i izvođača radova nejasan je i netransparentan, naveo je Fiskalni savet u Izveštaju o tim ulaganjima.
Ceo izveštaj Fiskalnog saveta, smatra novinar Nove ekonomije Mateja Agatonović, jeste jedna obimna ekonomska analiza koja se bazira na javnim potrošnjima, odnosno javnim ulaganjima.
Odnosno koliko mi iz budžeta trošimo na autoputeve, na infrastrukturu, ali i na obrazovanje, sektor bezbednosti i slično. Zaključak njihove analize je da je u Srbiji prethodnih godina zbog neefikasnih i sporih procedura za pokretanje i završetak projekata, pošto su se rokovi probijali, stalno odlagani početci nekih radova. Primer je Moravski koridor. Iako se o njemu i sada govori to je projekat star više od deset godina. Zato su se preduzete neke prečice u procedurama javnih nabavki, kako bi se one ubrzale i to je služilo svrsi – infrastruktura je počela brže da se gradi, objašnjava.
Izvor informacije i fotografije:
Preuzeto sa https://n1info.rs/
Datum objave: 2024-06-19 18:36:23
