Gledam dokumentarno-igranu seriju o Vajatu Erpu, revolverašu iz poslednjih dana Divljeg zapada. I deca na drugom kraju sveta znaju za okršaj kod O.K. korala.Istorija – zapisana povest – nije fer. Ko zna koliko je većih i krvavijih obračuna bilo o kojima nije ostalo ni slovce pa se ne znaju ni imena ostavljenih u prašini.O Vajatu Erpu je pak napisano brdo knjiga, neke podeblje posvećene su samo životu njegove ljubavnice.Drugde istorija milione života, čitava ljudska postojanja, cela plemena ili civilizacije, svede na jedan pasus.Toga sam se setio ovih dana kad se brutalno i slikovito ukida ostatak iluzije da je Kosovo deo Srbije. Ili da je reč o podeljenom Kosovu, gde se Srbi pitaju severno od Ibra.Šta će o tome pisati u nekom udžbeniku sto godina kasnije? Poslednji deo duge povesti Srba i Albanaca na Kosovu svešće se na dekadu represije, jedan rat, jedno bombardovanje, nekih dvanaest godina održavanja statusa kvo…I, konačno, dvanaest godina tokom kojih je država Srbija proterana sa Kosova i nezavisnost zaokružena. Možda će pisati da se to desilo za vakta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. Možda će ta dvojica biti samo fusnota.Kakav nesklad sa dramom koju danas žive kosovski Srbi! Oni su meta mekog etničkog čišćenja i potpuno sami.U istoriji Sonja Biserko i Nenad Čanak neće biti ni fusnote, naravno, ali kako danas podlo deluje kad idu (u čije ime?) da kobajagi mole Kurtija da ne dozvoli zlim vlastima u Beogradu da rasele kosovske… – nastavi sa čitanjem…
Izvor informacije i fotografije: Zlatija Vuković
Preuzeto sa https://www.danas.rs/
Datum objave: 2024-09-04 07:00:48
